Књижевност против граматике
Књижевност и граматика су две речи које се међусобно разликују по питању значења и конотација. Реч „књижевност“ се користи у значењу „слова“ и укључује поезију, прозу и драму међу мноштвом других облика. С друге стране, реч „граматика“ се односи на „правила и прописе“ којих се треба придржавати у састављању и писању поезије, прозе и драме. Ово је главна разлика између две речи, наиме, књижевности и граматике.
У књижевности постоје различити облици и сваки од ових облика назива се књижевна форма. Различити књижевни облици су игра или драма, роман, приповетка, стих, слободни стих, песма, лирика и слично. Занимљиво је напоменути да се сваки од ових књижевних облика међусобно разликује по питању начина састављања.
С друге стране, граматика говори о разним врстама правила којих се треба придржавати у начину грађења реченица, формирању речи, начинима изговора, значењима и слично. Говори о различитим факторима писања као што су време, падежи, деклинација именица, коњугација глагола, други делови говора, директан и индиректан говор, активни и пасивни глас и слично. Бави се употребом различитих речи, фраза, идиоматских израза, идиома и пословица.
Занимљиво је напоменути да се лексикографија или наука о састављању речника заснива на граматичком делу језика. За реч „граматика“ се каже да је сам живот или душа књижевности.
С друге стране, књижевност се бави књигама и ауторима. Граматика се бави речима и гласовима који се формирају у речи. То су различите разлике између две речи, наиме, књижевности и граматике.
